Od likova iz nordijske ili skandinavske mitologije meni je osobno najdraži Loki, varalica i smutljivac, zgodan i pametan, okretna jezika i velika ispičutura. Po ovome posljednjem ne razlikuje se, doduše, od ostalih – svi su oni stalno lokali, a sutradan ujutro obično bi bili zbunjeni posljedicama onoga što su protekle noći zajebali.
Loki zapravo i nije bog nego jötunn, to jest pripada rodu divova koji su već po svojoj naravi neprijatelji bogovima. No stalno se petlja s bogovima pa malo nešto zezne, a malo im učini dobro. Tako je bilo i s darovima što su ih patuljci načinili za bogove.
Loki i njegov sin, vuk Fenrir
Jednoga jutra Thorova žena probudila se ćelava. Duge zlatne kose kojom se toliko ponosila više nije bilo. Thoru je odmah bilo jasno da za takvu pizdariju može biti kriv samo Loki pa je otišao do njega, zgrabio ga za vrat i pozvao na red. Loki se branio da je sinoć puno popio pa, eto, jebiga, shit happens. Ljutiti muž zahtijevao je da Loki vrati kosu odakle ju je i maznuo. „Nažalost“, rekao je krivac, „ništa od toga. Počupao sam sve vlasi skupa s korijenom. Možda bi tvoja žena mogla staviti kapu ili omotati rubac oko glave, navodno će to biti jako u modi nakon Ragnaröka ili sumraka bogova.“ Thor je zaprijetio da će mu sve kosti polomiti ako iz ovih stopa ne krene i ne pronađe rješenje pa je tako Loki otišao k patuljcima.
